Jedna je od verovatno najtežih odluka za ljude sa viškom kilograma kada poceti sa dijetom, pa to onda obicno izgleda ovako: "od sutra ili od ponedjeljka idem na dijetu". Kada se konacno odlucimo zapoceti, tada nam je teško, u moru raznovrsnih dijeta, odluciti koja je prava, koja ce u najkracem mogucem vremenu doneti najviše rezultata, tj. gubitka kilograma.
Posljednjih dvadesetak godina, kao i danas, preporucuje nam se niz raznovrsnih dijeta, koje ne samo da se razlikuju u svojim preporukama, nego su i protivrecne jedna drugoj. U toj se zbrci zaista teško snaci i odabrati onu "pravu" dijetu. Stoga je važno, ako želimo eliminisati višak kilograma zbog zdravstvenih ili cešce estetskih razloga, biti kriticki raspoložen te postaviti sebi nekoliko pitanja pre nego sto se odlucimo za bilo koju dijetu.
Razmislimo o našem nacinu života, a posebno prehrane do sada, jer bismo možda manjim korekcijama mogli, doduše nešto sporije, doci do cilja koji želimo.
Razmislimo o tome koliko jedemo voce i povrce, a koliko slatkiše, koliko jedemo meso, a koliko ribu, koliko tekucnosti popijemo u danu, kada jedno (posebno koliko kasno navecer), koliko pijemo alkoholnih pica ili kafe, zatim koliko vežbamo ili koliko se uopste krecemo. Možda dodjemo do nekih odgovora koji ce nam pomoci da osmislimo naš jelovnik i dnevne navike na drugi nacin, te ce i njihova promena dovesti do rezultata.
DIJETA NIJE BEZAZLENA
1. Razmislimo o tome koliko se u toku dijete covek iscrpljuje mentalno, fizicki i emocionalno, žudeci za "dobrim rezultatom" te neprestano brojeci kalorije i boraveci na vagi. Setimo se koliko frustrirajuce zna biti kada u kratkom vremenskom periodu izgubimo nekoliko kilograma, da bismo ih ponovno, u isto tako kratkom vremenskom periodu vratili.
2. Spoznaja da je dijeta privremena, može u prvom momentu bili olakšavajuca ("još samo da izdržim tri dana ili nedelju dana"), no kasnija spoznaja da privremena dijeta daje i privremene rezultate može biti i neugodna. Takodjer se cesto pitamo: šta nakon dijete, šta i kako jesti posle toga, a da se ponovno ne udebljamo?
3. Takodjer moramo jako dobro razmisliti o upotrebi tzv. "cudotvornih" tableta ili napitaka koji se na tržištu nude kao zamena za hranu, a koji mogu biti izuzetno opasni po zdravlje. Naime, oni ni u kom slucaju ne bi smeli biti nadomestak za hranu, a samo izuzetno mogu poslužiti kao pomocno sredstvo kod mršavljenja buduci da oni uglavnom osiguravaju bolju i obilniju probavu, tj. stolicu i/ili mokrenje.
4. Obvezno se moramo zapitati da li su sve dijete zaista neškodljive i koliko zapravo možemo "muciti" vlastito telo raznim dijetalnim režimima, a da nam ono i dalje funkcionise normalno. To se, naravno, odnosi na sve koji se u to upuste, a mislimo narocito na ljude sa zdravstvenim tegobama (npr. bolesti srca, povišeni krvni pritisak, psihicke tegobe i sl.), kao i na mlade ljude zbog njihove povecane potrebe za hranjivim materijama u doba rasta i mladosti. Uvek bismo, dakle, morali odvagati izmedju dve stvari, a to su: gubitak nekoliko kilograma ili gubitak zdravlja. Zbog toga bi bilo korisno, pa cak i obavezno, konsultovati se sa svojim lekarom ili strucnjakom koji se bavi problemom ishrane te u dogovoru zapoceti kontrolisano mršavljenje. To se narocito odnosi na navedene kategorije ljudi, a i na ljude koji moraju ili žele da smršaju puno kilograma. Naime, tada ce lekar pratiti mršavljenje, ne samo na vagi, nego i kontrolom laboratorijskih nalaza, EKG, krvnog pritiska i dr.
5. I na kraju, razmislimo još jednom, pre nego sto pocnemo sa dijetom, o tome da smanjeni unos hranjivih materija i posledicni brzi gubitak kilograma mogu dovesti do brojnih zdravstvenih tegoba, i to blažih, kao umora, pospanosti, glavobolja, nervoze, pa sve do težih poremecaja u metabolizmu vode i osnovnih hranjivih materija, vitamina i minerala, što opet dovodi do poremacaja funkcije raznih organa, naprimer jetre, bubrega, polnih i drugih žlezda.
RAZNOLIKOST DIJETA
No, ako se ipak odlucite da budete vitki i posegnete za jednom od dijeta, evo nekoliko predloga dijeta za mršavljenje i njihovih osnovnih karakteristika:
1. Atkinsova visokoproteinska dijeta zanemaruje sadržaj kalorija i usredsredjuje se na ogranicavanje ugljenih hidrata, tj. traži se njihovo potpuno izostavljanje (barem tokom prvih nedelju dana). Naime, ako prestane unos ugljenih hidrata, kao osnovnog goriva koje organizam koristi za proizvodnju energije, on ce poceti trošiti nataložene masti i izlucivati ketone te ce time nestajati i kilogrami i osecaj gladi. Tokom dijete jedu se velike kolicine proteina: meso, riba, jaja, perad, sir. Opasnosti takve dijete su povišenje holesterola u krvi (oprez kod srcanih bolesnika), zatim oslobadjanje ketona u krv može izazvati glavobolje, vrtoglavicu, umor, mucninu, a povecana kolicina proteina može ugroziti i rad bubrega. Uz tu se dijetu preporucuje uzimati multivitaminsko-mineralne dodatke u obliku tableta.
2. Stillmanova dijeta takodje je vrsta cisto proteinske dijete, koja usto zahteva ispijanje barem osam caša vode dnevno, uz ostale napitke. Dakle, nije dopušteno jesti ugljenih hidrate ni masti, zatim voce i povrce, mlecne proizvode i žitarice. Takodje ne treba brojati kalorije, ali ni preterano jesti, a prosecan gubitak težine je navodno 2,5 do 6,5 kg nedeljno. Takodje se i uz tu dijetu preporucuje uzimanje multivitaminsko-mineralnih dodataka.
3. Dijeta sa tekucim belancevinama i Cambridge dijeta su niskokaloricne proteinske dijete (manje od 800 kalorija na dan) te su opasne za organizam i mogu, zbog naglog gubitka telesne težine, izazvati ozbiljne poremecaje u radu svih organa. Stoga, ako se odlucite za te dijete, svakako biste to morali uciniti pod nadzorom lekara. Cambridge dijeta, naprimer, ima samo tri tekuca proteinska obroka dnevno, sa ukupno 330 kalorija, što odgovara poluizgladnelosti. Danas se ipak na tržištu nalaze takvi proteinski pripravci koji su obogaceni vitaminima i mineralima potrebnima za rad organizma, a koji su u tako drasticnim dijetama i te kako potrebni.
4. Dijeta sa grejpfrutom bazira se na upotrebi nekoliko grejpova na dan, uz ostalu propisanu hranu (uglavnom povrce, malo mesa). Verovalo se da grejp sadrži enzim koji pospešuje sagorevanje masti, što nije dokazano. To voce sadrži malo masnoca i kalorija, a puno C-vitamina, beta-karotena, vode i vlaknatih materija, što olakšava varenje i daje osecaj sitosti. Dijeta traje tri nedelje.
5. Zen-makrobioticka dijeta nema veze sa zen-budizmom. Ona je delo Japanca Ohsawe i ima deset etapa. Pocinjete time što se odricete slatkog, a kasnije i svih drugih vrsta namirnica, sve dok ne dodjete do najviše etape koja podrazumeva konzumiranje iskljucivo žitarica, i to po mogucnosti smedje riže. Uz to, ogranicen je i unos tecnosti. Sledbenici te dijete veruju da se, uz takvu ishranu i pozitivne misli, može u telu proizvoditi vitamine i minerale i bez unosa osnovnih hranjivih materija. Ta je dijeta opasna, zato budite oprezni!
6. Fruktozna dijeta traje 14 dana i predvidjena je za osobe koje traze slatko. To je prirodni šecer koji utažuje glad i održava nivo energije u telu. Gubi se jedan kilogram dnevno. Fruktoza je dostupna u obliku praška, tableta za žvakanje, sirupa. Uz to, preporucuje se i pijenje desetak caša vode dnevno i mineralno-vitaminski dodaci.
7. Dijeta sa algama, lecitinom, octom i vitaminom B6 poznata je vec više od deset godina i još je uvek popularna. Obicno se sve te komponente nalaze u jednoj tableti koju treba uzeti uz svaki obrok.
8. Dijeta sa kombinacijom namirnica poznata je vec duži niz godina, ali je kao koncept "Fit for life" publicirana 1985. i do danas ima puno poklonika. Bazira se na nacelu kombinovanja hrane, tj. nemešanja istovremeno u obroku proteina (meso, jaja, riba) sa ugljenim hidratima (krompir, riža), vec sa proteinima treba kombinovati povrce. Takodje se ne preporucuje mešanje dveju vrsta proteinske hrane u jednom obroku, npr. meso i jaja ili sir istovremeno. Preporucuje se jesti voce tokom jutra, a inace tokom dana barem nekoliko sati nakon što smo jeli skrobnu ili proteinsku hranu. Od tecnosti preporucuje se pijenje vode, ali ponovo po pravilima, i to pola sata pre obroka ili nekoliko sati nakon obroka, a nikako tokom jela. Dakle, u toj vrsti dijete zastupljene su sve vrste hranjivih materija (uz ogranicenje proteina), što je svakako dobro pa takav nacin ishrane može da traje i duže vreme.
9. Dijeta Mayo klinike ili dijeta sa keljem traje nedelju dana, a svaki je dan propisana tacno odredjena vrsta hrane, uz pijenje vecih kolicina tzv. "carobne supe". Ona sadrži razne vrste povrca, a osnovne su kelj, zelena paprika, luk, krompir, celer. Tom se dijetom pospešuje varenje i mokrenje te se dosta brzo gubi na težini.
10. Dijeta sa sokovima vec je dugo popularna, a može da traje od jednog do nedelju dana, kada se piju samo sokovi, caj ili voda u neogranicenim kolicinama. Treba svakako biti oprezan pri primeni te dijete, zbog mogucih nuspojava pada pritiska, vrtoglavica, glavobolja i umora. Inace, puno strucnjaka preporucuje jednodnevni post samo sa tecnoscu, barem jednom mesecno.
11.Mediteranska dijeta podrazumeva ishranu koja je manje obilna, ali sadrži sve vrste namirnica na koje smo navikli. To je redukcijska dijeta, koja propisuje maksimalne dnevne kolicine pojedinih namirnica za pripremu obroka. U toku dijete konzumira se puno raznog voca, a posebno povrca (radic, salata, kupus, cvekla, spanac, blitva, paradajz i dr.), a puno su zastupljeni i razni zacini (origano, vlasac, beli luk, peršin, bosiljak i dr.). Takodje se ogranicava unos soli i šecera. Obicno dijeta traje cetiri nedelje, sa tacno odredjenim dnevnim menijem. S obzirom na zastupljenost svih vrsta namirnica, može se kao nacin ishrane, a sa eventualnim izmenama, koristiti i nakon cetiri nedelje.
To su samo neke vrste dijeta za mršavljenje koje možete izabrati ako želite skinuti višak kilograma. No, u slucaju da se ne možete odluciti niti za jednu od tih dijeta, razmislite o ovih nekoliko saveta koji ce vam sigurno pomoci pri mršavljenju, ali i kasnije, kada želite zadržati postignutu liniju.
1. Smanjite upotrebu šecera i slatkiša, slatkih sokova, sladoleda.
2. Smanjite potrošnju ulja, kao i hranu sa visokim postotkom masnoca (kobasice, trajne salame, govedina, cvarci).
3. Jedite više voca i povrca, uz oprez konzumiranja oraha, badema, kikirikija,.
4. Ne jedite iza 20 sati.
5. Pijte puno vode i biljnog caja.
6. Smanjite upotrebu mesa i drugih jela sa visokim postotkom masnoca (salame, pršuta, masni sirevi, svinjetina), a izaberite ono sa manjim postotkom masnoca, kao npr. piletina, teletina, curetina, kunic, sveži kravlji sir. Bar jednom u deset dana neka vam izvor belancevina budu soja, pasulj,socivo, grašak.
7. Povecajte konzumiranje svih vrsta riba, rakova i školjaka, barem jednom nedeljno.
8. Ubacite bar dva bezmesna dana u nedelji.
9. Svakako ubacite vezbanje ujutro ili uvece u svom domu, ali to može biti i šetnja, lagano trcanje ili bilo koji drugi oblik rekreacije i izvan kuce.
10. Ne izbacujte hleb, osim, naravno, beli, kojeg zamenite crnim ili integralnim.
